ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – МАЈ 2026.

 

  

 

ПОВОДОМ 140 ГОДИНА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАЗНИКА РАДА 1. МАЈА

Први мај се обележава као Међународни празник рада у знак сећања на 1. мај 1886. године, када су у Чикагу хиљаде радника протествовале тражећи боље услове рада, који су  уобличени у виду пароле "три осмице" - по осам сати рада, одмора и слободног времена. Протести су започели 1. маја, а до сукоба са полицијом дошло је наредних дана, 4. и 5. маја. У то време протести су се проширили и ван Чикага. На овај протест власти и послодавци су одговорили бруталном реакцијом, што је довело до низа жртава.

У знак сећања на ове велике протесте обесправљених и њихову одлучну борбу, на Оснивачком конгресу Друге интернационале 1889. године, одлучено је да се 1. мај убудуће широм света обележава као Међународни празник рада, симбол борбе за права рада и обесправљених уопште. На Другом конгресу Радничке интернационале одржаном 1890. године, одлучено је да се 1. маја широм света одржавају масовне демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века попримило масовне размере.

У Србији је Празник рада први пут обележен 1893. године, окупљањима и протестним скупом у Београду. Већ наредне 1894. године, забележена су организована окупљања овим поводом у Београду, Пожаревцу, Шапцу, Неготину, Крагујевцу, Обреновцу и Бајиној Башти. Масовнији облик обележавања 1. маја започео је после оснивања Главног радничког савеза, као и Српске социјалдемократске странке 1903. године. У међуратном периоду поводом 1. маја организована су већа окупљања радника у организацији Социјалдемократске странке, Комунистичке Партије, симпатизера леве оријентације и синдиката.

Обележавање Празника рада у Србији прешло је дуг пут – од забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака, до обавезе коју је увео Јосип Броз Тито 1945. године, када је 1. мај проглашен државним празником. У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником коју је потписао Јосип Броз Тито: "Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене."

Прва Првомајска парада одржана је 1947. године у Београду, на Теразијама, уз присуство Јосипа Броза Тита. На њој су учествовали радници из свих крајева Југославије. У годинама које следе организоване су грандиозне параде у којима су учествовали радници, пионири, омладина, припадници Војске која је дефиловала са наоружањем централним улицама, а често је на овим манифестацијама био присутан и тадашњи маршал Јосип Броз Тито.

Шездесетих година прошлог века установљена је институција првомајског уранка. Људи свих генерација окупљали би се вече уочи празника у парковима, излетиштима, на зеленим површинама и јутро дочекивали уз логорске ватре, народне и револуционарне песме. Деценију касније настављено је окупупљање поводом првомајског уранка, али су се све ређе могле чути револуционарне песме. Та традиција првомајског уранка настављена је до данашњих дана. Пожаревљани 1. мај обележавају традиционалним уранком у Љубичеву.

Као архивалију месеца маја објављујемо фотографију првомајске прославе пожаревачких бригадира, учесника радне акције изградње аутопута "Братство и јединство" – деонице Загреб – Љубљана, из 1958. године.

Фотографија:  Успомена са аутопута са друговима, 1.маја 1958.- весеље у част Првог маја Историјски архив Пожаревац, Збирка фотографија 19. век -

Одабрала: Наташа Милошевић Дулић, виши архивист